сти̑д

сти̑д

сти̑д (српски, lat. stȋd)[уреди]

Именица[уреди]

сти̑д, м

Категорије: бот.


Облици:

  1. стид [1]

Значења:

  1. Дауцус царота. [2] Нештин Пивнице Дероње Деспотово Вајска Бођани Параге Силбаш Товаришево Обровац Бачка Паланка[1]

Примери:

  1. Па би́ло је о̏нда и сти̑да. [3] Арадац Српски Крстур Ново Милошево [1]


Синоними:

  1. срамота [1]
  2. стидак [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Марија Шпис-Ћулум, Фитонимија југозападне Бачке. — СДЗб, Х£I, 1995, 397—490.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 87.

Напомене[уреди]