Пређи на садржај

сти́дити се

сти́дити се

сти́дити се (српски, lat. stíditi se)

[уреди]

Глагол

[уреди]

сти́дити се, {{{вид}}} повр.

Облици:

  1. -им се, стидити се [1]

Значења:

Примери:

  1. Ни́су се сти́дили ни сра́мили. [2] [3] Томашевац Сивац Ново Милошево Деска [1]
  2. Сти́дила сам се, ни́сам зна̏ла шта̏ да му ка̑жем. Арадац [1]
  3. Мла̑де се сти́диле сво̑г му̑жа. Сомбор [1]
  4. Ја̑ се не сти́дим. [4] Неузина Ново Милошево Башаид [1]


Синоними:

  1. срамити [1]


Изрази:

  1. чегасе паметанстиди тиме се луд поноси ("у обраћању особи која своју ману представља као врлину"). Јасеново [1]
  2. сти́дети се ко но̏ва мла̑да ("много се стидети"). Вршац [1]
  3. Нит се Бога боји, нит се људистиди ("бескрупулозан, спреман на све"). [1]

Референце

[уреди]
  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 18.
  3. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 64.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 107, 146.

Напомене

[уреди]