старјешина

старјешина

старјешина (српски, lat. starješina))[уреди]

Именица[уреди]

старјешина, ж

Значења:

  1. Врста птице из рода (лат.) Aegypius Accipitridae Savigny[1]

Синоними:

  1. головрати јастреб [2] [1]
  2. головрати јастријеб [3] [1]
  3. гологлави јастреб [4] [1]
  4. крагуј [5] [1]
  5. лабинар [5] [1]
  6. луња [5] [1]
  7. љешинар [6] [1]
  8. мрки стрвинар [7] [1]
  9. мрцињаш капаш [8] [1]
  10. орао лешинар [5] [1]
  11. орлина [8] [1]
  12. сиви јастреб [9] [1]
  13. сиви крагуј [10] [1]
  14. сиви лешинар [11] [1]
  15. сиви љешинар [3] [1]
  16. сип старјешина [12] [1]
  17. смеђи суп [13] [1]
  18. смеђоглави суп [14] [1]
  19. старјешина [15] [1]
  20. суп старјешина [16] [1]
  21. црни лешинар [17] [1]
  22. црни стрвинар [16] [1]
  23. црни стрвинац [17] [1]


Референце[уреди]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 Дејан Милорадов – Слободан Пузовић – Васа Павковић – Јавор Рашајски, Орнитолошки речник, Имена птица, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Јосип Етингер, Сријемско-славонско-хрватске дивје животиње, звијери и птице, Тискарница Игњата Карла Сопрона, Земун 1857.
  3. ↑ 3,0 3,1 Животиње, VIII део, Даворин Трстењак, Птице, IV свезак, књ. XCVII, Друштво Св. Јеронима, Загреб 1895.
  4. ↑ Вјекослав Клаић, Природни земљопис Хрватске, књ. I, Матица хрватска, Загреб 1878.
  5. ↑ 5,0 5,1 5,2 5,3 Речник српскохрватског књижевног и народног језика, књ. I–XIX, Институт за српскохрватски језик САН / Институт за српски језик САНУ, Београд 1959–2014.
  6. ↑ Hans von Kadich, Hundert Tage im Hinterland (Eine ornithologische Forschungsreise in der Hercegowina), Mittheilungen des Ornithologischen Vereins in Wien, Wien 1887, 6–14, 23–25, 39–41, 61–63, 71–72, 85–86, 102–105, 121–123, 139–140, 154–157.
  7. ↑ В. Е. Мартино – С. Д. Матвејев, Птице Југославије, I, Скупљање, препарирање и одређивање, Просвета, Београд 1947.
  8. ↑ 8,0 8,1 Стјепан Ђурашин, Птице, књ. XXVI, дио други, Матица хрватска, Загреб 1901.
  9. ↑ Алфред Едмунд Брем, Како живе животиње (по оригиналном пучком издању приредио с особитим обзиром на наш животињски свијет проф. др Никола Финк), Минерва, Загреб 1937.
  10. ↑ Вук Маринковић, Јестествена повестница, Београд 1851.
  11. ↑ Отмар Рајзер, Пребивања четирију врста европских лешинара у Босни и Херцеговини, Гласник земаљског музеја у Босни и Херцеговини, књ. I, Сарајево 1889, 51–57.
  12. ↑ Отмар Рајзер ‒ Иван Сеуник, Народна имена птица у Босни и Херцеговини, Гласник земаљског музеја у Босни и Херцеговини, књ. I, Сарајево 1890, 109‒112.
  13. ↑ Зоолошка терминологија и номенклатура. Средњошколска терминологија и номенклатура, књ. II, св. 2, Министарство просвете Краљевине Југославије, Београд 1932.
  14. ↑ Мојо Медић, Зоологија за више разреде средњих школа, Краљевска хрватско-славонска земаљска влада, Загреб 1920.
  15. ↑ Људевит Фирер, Једна година орнитолошког изучавања у Црној Гори, Гласник земаљског музеја у Босни и Херцеговини, књ. VI, Сарајево 1894, 543–608.
  16. ↑ 16,0 16,1 Спиро Брусина, Птице хрватско-српске, Споменик, XII, Српска краљевска академија, Београд 1892.
  17. ↑ 17,0 17,1 Сергије Д. Матвејев, Српска имена птица, Архив билошких наука, бр. 2, Институт за екологију и биогeографију Српске академије наука, Београд 1950, 146–158.

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=старјешина&oldid=247077”