сне̑г
сне̑г
сне̑г (српски, lat. snȇg)[уреди]
Именица[уреди]
сне̑г, м
Категорије: бот.
Облици:
Значења:
- Падавина у облику белих пахуљица. [1]
- Маса улупана од беланаца за прављење колача. [2] Сремска Митровица[1]
- Врста гајеног цвећа. [1]
Примери:
- Си̏грамо се, а сне̑г дѐбо̄. Бегеч [1]
- О̏нда је сне̑г па̏дао јѐдно на̏ други, јѐдно на̏ друго се насла̀га̄ва, а ми̑ смо са̀мо одбаци́вали. Кула [1]
- За мо̑г ве̑ка ја ни́сам ни тре̏ћи та̑л спа́во под ду̀шек, у кревѐту, нег по по̏љу: на зѐмљи и у сне́гу. [3] [4] [5] Зрењанин Сремска Митровица Сивац Бачко Петрово Село Бечеј Змајево Госпођинци Ново Милошево Кумане Арадац Велики Гај Фаркаждин Избиште Деска [1]
- Ту су георгине, петоније, босиљак, ноћна фрајла, калопер, грудва снега, шимшир и ладолеж, бршљан [...] који улепшавају башчицу. Платичево [1]
Изрази:
- Свети Лука, ˜ заука [1]
- Свети Лука, ˜ до кука Јасеново [1]
- Свети Мрата, ˜ иза врата Јасеново [1]
- Свети Тома, ˜ до дома [1]
- Бео као ˜. — Зуби бели као снег ("Зуби бели као снег"). Јасеново [1]
- грачу вране на ˜ ("ускоро ће падати снег"). Јасеново [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 43.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 134, 150.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 13, 14, 49, 96.
- ↑ Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 59.