смѐјати се
смѐјати се
смѐјати се (српски, lat. smèjati se)
[уреди]Примери:
- Ви̑чемо: „Го̑л!" — и Маџа́ри што сѐду се је̑ду, а ми̑ се смѐјемо. [1] [2] [3] Зрењанин Нештин Черевић Велики Радинци Лединци Врдник Павловци Платичево Краљевци Буђановци Чортановци Инђија Шимановци Сремски Михаљевци Карловчић Деч Добановци Јаково Бољевци Батајница Чуруг Равно Село Госпођинци Бегеч Српски Крстур Српска Црња Нови Бечеј Итебеј Кумане Међа Житиште Шурјан Бока Томашевац Перлез Фаркаждин Сакуле Иланџа Чента Баранда Сефкерин Борча Ченеј [4]
Референце
[уреди]- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 159.
- ↑ Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 312.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 23.
- ↑ Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.