слѝчуга

слѝчуга

слѝчуга (српски, lat. slìčuga)[уреди]

Именица[уреди]

слѝчуга, ж

Именица[уреди]

слѝчуга, ж

Облици:

  1. сличуга, слѝчуге [1]
  2. шлићуге, сличуга [1]

Значења:

  1. Специјална ципела са причвршћеном челичном шином, која служи за клизање по леду, клизаљка. [1]

Примери:

  1. Ни́је рани̑је би́ло да се ку̑пу слѝчуге, нег смо ми̑ са́ми наме́шћали кав де̏ца од го̀веђе ко̏сти, то̑ здра̏во кли́зи, а по̏сле од др̏вета и ме̏темо јел ши̏пку, јел жи̏цу. [2] Неузина Чуруг Равно Село Госпођинци Жабаљ Каћ Нови Сад Јаша Томић Шурјан Бока [1]
  2. Ми имамо возаре, а он се шепури сличугама. Ковиљ [1]


Синоними:

  1. шлића [1]
  2. чоркуља Бегеч [1]


Референце[уреди]

  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=слѝчуга&oldid=242782”