слу̏шкиња

слу̏шкиња

слу̏шкиња (српски, lat. slȕškinja)[уреди]

Именица[уреди]

слу̏шкиња, ж

Категорије: об.


Облици:

  1. слушкиња [1]

Значења:

  1. Женска особа која за плату обавља кућне послове, кућна помоћница. [1]
  2. Дрвена направа за изување чизама. [2] Суботица Турија Равно Село Чуруг Госпођинци Жабаљ Каћ Нови Бечеј Деска[1]

Примери:

  1. Ѝмо је слу̏шкиње две̑, Шва̀бице. Елемир [1]
  2. Да̀наске не̏ мож да на̑ђеш ваља́ну слу̏шкињу. Сви̏ ку̏каду да не̑му но̑вце, а ни̏ко не̑ да слу̑жи  ; прен. [2] Шурјан Суботица Пачир Турија Равно Село Чуруг Госпођинци Жабаљ Каћ Ђала Нови Кнежевац Ново Милошево Јаша Томић Бока Неузина [1]
  3. Нѐ морам да бу̏дем тво̀ја слу̏шкиња, да за̏ тобом ку̏пим. Нови Сад [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  3. Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).

Напомене[уреди]