слу́тити

слу́тити

слу́тити (српски, lat. slútiti)[уреди]

Глагол[уреди]

слу́тити, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. слутити, слу̑тим [1]

Синоними:

  1. наслутити [1]


Изрази:

  1. ˜ на сиро̀тињу ("по веровању, изазивати немаштину једењем сувог хлеба"). Ново Милошево [1]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене[уреди]