сле̏ме

сле̏ме

Српски

сле̏ме (српски, lat. slȅme)

Примери:

  1. То̑ што ѝде по сре́ди — то̑ је сле̏ме. Мартонош [1]
  2. Ди̏гли смо сле̏ме, па ћемо да̏ље ре̑дом ка̏ко и̏де. [2] [3] [4] [5] Бока Бачинци Нештин Свилош Јарак Платичево Лединци Буковац Шатринци Крушедол Обреж Чортановци Прхово Голубинци Угриновци Бечмен Стари Сланкамен Сурдук Суботица Пачир Сомбор Бајша Мол Дрљан Сивац Стапар Кула Србобран Бачко Градиште Лалић Надаљ Деспотово Дероње Змајево Госпођинци Бођани Ченеј Товаришево Ђурђево Каћ Руменка Нови Сад Бачка Паланка Бегеч Гардиновци Банатско Аранђелово Санад Мокрин Кикинда Ново Милошево Српска Црња Башаид Нови Бечеј Итебеј Меленци Житиште Тараш Јаша Томић Арадац Шурјан Неузина Конак Ботош Томашевац Перлез Добрица Фаркаждин Сакуле Алибунар Црепаја Сефкерин Долово Панчево Делиблато Омољица Ковин Деска Ченеј Иванда [1]
  3. Пр̏во до̑ђе сле̏ме — то̑ сле̏ме ми̑ зове́мо вѐлика гре́да. Ђала [1]
  4. То̑ се ка̑же сле̏ме ку̏ћно. То̑ је гре́да де̏бела преко згра̏де скро̑з, по средѝни што др̀жи о̀ве гре̑де. [5] Бољевци [1]


Референце

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 79.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 500.
  4. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  5. 5,0 5,1 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.

Напомене