Пређи на садржај

сла̀чати

сла̀чати

сла̀чати (српски, lat. slàčati)[уреди]

Глагол[уреди]

сла̀чати, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. -ам, слачати [1]

Примери:

  1. Е, си̏пај у тво̀ју шо́љу ка̀фу и сла̀чај ка̏ко во̏леш. [1]
  2. А ми̑ њи̏ма да́мо шѐћера те су сла̏чали ка̏ко су те̏ли и пи́ли ча̏ј са бе̑лим ле̏бом. [2] [3] Итебеј [1]


Синоними:

  1. сладити [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 308.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 499, 510.

Напомене[уреди]