Пређи на садржај

сиро̀мо

сиро̀мо

сиро̀мо (српски, lat. siròmo)

[уреди]

Именица

[уреди]

сиро̀мо, м

Облици:

  1. сиромо, -ог [1]

Примери:

  1. Сиро̀мо̄ сам, и да̀нас сам сиро̀мо. [2] [3] Нови Бечеј Ђала Кикинда [1]


Синоними:

  1. сиромак [1]


Референце

[уреди]
  1. 1,0 1,1 1,2 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 152, 254.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 37.

Напомене

[уреди]