сигра

сигра

сигра (српски, lat. sigra)[уреди]

Именица[уреди]

сигра, ж

Облици:

  1. си́гра Вршац [1]
  2. сѝгра, си́гра [1]
  3. си́гра [1]

Значења:

  1. Неозбиљна ствар, шала, играрија. [1]

Примери:

  1. Имали смо разне сигре. [2] [3] [4] Мокрин Јасеново Сенпетер [1]
  2. А ка[д] до̑ђем ку̏ћи, са̀мо ба̑цим то́рбу и о̏ма у сѝгру. Бегеч [1]
  3. Ка̀ква је то̑ сѝгра, се ту́чете. [2] [5] [6] Ченеј Госпођинци Мокрин Кикинда Ново Милошево Меленци Иванда [1]
  4. У си́гри се ску̏пу њи̑ пѐтна̄јс, два̏јес из це́лог сока́ка, па до у̏вече и не̑ма у̀ кућу. Надаљ Јаша Томић Бока Шурјан Вршац [1]
  5. Шта̏ се ти̑ ту̑ измо̀та̄ваш, те о̀во, те о̀но, па јел ти̑ ми̏слиш то̑ је та̀ко? Па ни́је жѐнидба си́гра. Шурјан Јаша Томић Неузина Бока [1]


Синоними:

  1. игра [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 242, 243.
  3. Ивана Ловренски, Лексика појединих обичаја и народних веровања у говору Срба у Великом Сенпетру (рукопис дипломског рада).
  4. Збирка речи Милутина Ж. Павлова.
  5. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 203.
  6. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).

Напомене[уреди]