Пређи на садржај

сеља̀куша

сеља̀куша

сеља̀куша (српски, lat. seljàkuša)[уреди]

Именица[уреди]

сеља̀куша, ж

Значења:

  1. Становница села. [1]

Примери:

  1. Са̀станеш се с тво̀им сеља́ком јел сеља̀кушом јел по̏знатим. [2] Итебеј [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 507.

Напомене[уреди]