сеферин

сеферин

сеферин (српски, lat. seferin)[уреди]

Именица[уреди]

сеферин, м

Облици:

  1. -и́на [1]
  2. сефѐрӣн, сефери̑н [1]

Значења:

  1. Крупан дукат који су имућније девојке носиле као накит. [1]

Примери:

  1. Донела у мираз 40 сеферини и вртаљ земље а матори сво пропијо. Бачка Паланка Силбаш Товаришево Обровац [1]
  2. Док је био обичај да се носи златан накит, могло се носити 99 а не 100 сеферина. Која је имала мање сеферина носила их је о гајтану, а која их је имала више носила их је ушивене на комаду сомота. [2] Јарковац [1]
  3. Око грла или преко груди имућније девојке су носиле дукате или „сеферине” и „мале дукате” у два-три низа. [3] [1]
  4. Дѐво̄јке да ѝду на̀пре̄д, мо̀мци у гру̏пи за̀ њима, а све̏крве, ма̏тере са стра́не кѝбицује̄ду ка̀кве су дѐво̄јке, ко̀ја је ле́па, ко̀ја и̏ма сефери́не на вра́ту, та̑ је бо̀гата, е̏ из ка̀кве је ку̏ће. Кула [1]
  5. А што ми је би́ла на̑јвише жѐља: да и̏мам ду̀кате, сефери́не. [4] [5] [6] Зрењанин Черевић Обзир Змајево Турија Нови Кнежевац Итебеј Житиште Иланџа Фаркаждин Сефкерин Иванда [1]
  6. Сва̏ки ко̑ је те̏во да се же̏ни је гле́дио и дѐво̄јку и сефери́не ако и̏ма. О̀на што и̏ма пу̏но зна̏ло се да је бо̏гата мира̀жџика, ту̑ су пр̑во и́скали бо̀гати мо̀мци. [4] Шурјан Јаша Томић Неузина Бока Иланџа Црвена Црква [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 98.
  3. Рајко Р. Николић, Шајкашка народна ношња. Српске народне ношње у Војводини. Нови Сад (Матица српска), 1953, 57—75, стр. 70.
  4. 4,0 4,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 350. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 298, 364.
  6. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 154.

Напомене[уреди]