Пређи на садржај

се̏јати

се̏јати

се̏јати (српски, lat. sȅjati)

[уреди]

Глагол

[уреди]

се̏јати, {{{вид}}} непрел.

Категорије: трп.


Облици:

  1. -ем, сејати [1]

Значења:

  1. Убацивати, стављати семе у земљу. [1]
  2. Пропуштати брашно и другу сипкаву масу кроз сито. Бачинци Каћ Тараш Јасеново[1]

Примери:

  1. Кад се се̏јала ре̏па, па би́ло је и по џа̑к шеће̏ра. [2] [3] [4] [5] [6] [7] Избиште Бачинци Инђија Чортановци Лединци Черевић Нештин Врдник Павловци Буђановци Краљевци Платичево Батајница Добановци Јаково Бољевци Шимановци Деч Карловчић Бачко Петрово Село Бечеј Турија Равно Село Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Каћ Ковиљ Мошорин Тител Бегеч Ново Милошево Башаид Нови Бечеј Меленци Итебеј Тараш Међа Елемир Житиште Арадац Јаша Томић Бока Неузина Велики Гај Перлез Томашевац Фаркаждин Добрица Иланџа Чента Баранда Вршац Јасеново Конак Сефкерин Црепаја Гај Баваниште Ковин Бата [1]
  2. Ја̑ сам се̏јо но̏ћу. Војка [1]
  3. У ата́ру мо̑ј бра̏т од стри́ца се̏је жи̏то. Визић [1]
  4. Ка̏да се у про̀леће по̀сеје куку̀руз, су̀нцукре̄т, жи̏то, лубѐнице сам, бо̀стан смо се̏јали, то̑ се све̏ око̀па̄ва. Нови Сад [1]
  5. Се̏јали смо бе̑ла лу̏ка, се̏јали смо гра́шак, зе̏лен, шаргаре́пу и па̏штрнак. Зрењанин [1]
  6. Ја̑ би́ла мла́да, о̏нда су си̏јали ку̀дељу по два̑-три̑ ју̏тра. Дероње [1]
  7. Ја̑ сам о̀чо са дру́штвом да си̏јемо ку̀рузе. Мартонош [1]
  8. Ја̑ сам то̏ до̏но са њи̏ве да скло̏ним да мо̀гу да о̏рем, да си̏јем куку̀руз и жи̏то. [8] [9] [10] [11] [7] [12] Ђала Лаћарак Мартинци Чалма Нештин Беркасово Моровић Вишњићево Суботица Пачир Сомбор Стапар Сивац Дероње Силбаш Српски Крстур Банатско Аранђелово Нови Кнежевац Мокрин Падеј Кикинда Ново Милошево Башаид Меленци Помаз Ловра Чип Батања Деска [1]
  9. Гра́шка, лу̏ка, пасу́ља — то̑ смо си̏јали — по̀врће за̀ кућу. Бачинци [1]
  10. На при́мер, ако је сезо́на сѝја̄ња, конферѐнција је у ве̏зи то̑га. [13] Башаид [1]


Изведене речи:

  1. се̏ја̄н [1]


Изрази:

  1. ˜ под пе́том ("убацивати, стављати семе у сваку трећу бразду на растојању од једног корака, одмах у току орања"; "Ста̑ри на̏ши су се̏јали куку́руз пот пе́том, под бра́здом, а једно вре́ме се̏јали под моти̏ком"). Јасеново [1]
  2. ˜ по̀т пе̄ту ("исто"). Суботица [1]
  3. ˜ под бра́здом ("убацивати, стављати семе у сваку трећу бразду на растојању од једног корака, одмах у току орања"). Јасеново [1]
  4. ˜ на̏поле ("делити принос посејане културе напола са власником земље"). Итебеј [1]
  5. ТИСС 18] [1]
  6. ˜ на оџаце ("убацивати, стављати семе у рупу у земљи која је ископана мотиком"). Јасеново [1]
  7. ˜ под мотику ("исто"). Суботица Надаљ Госпођинци Чуруг Жабаљ Каћ Ковиљ Мошорин Тител Тараш [1]
  8. ˜ на ширице ("густо убацивати, стављати семе у плитак канал у земљи ископан мотиком"). Јасеново [1]
  9. ˜ бра́здом ("убацивати, стављати семе у сваку трећу бразду на растојању од једног корака, одмах у току орања"; "То̑ се се̏је бра́здом, и че̏шће, кад ба̑циш зр̏на̄де че̏шће: кад ви̏ше ба̑циш, ви̏ше ни̏кне"). Зрењанин Јасеново [1]
  10. ˜ за̀ плугом ("исто"). Надаљ Госпођинци Чуруг Жабаљ Каћ Ковиљ Мошорин Тител Тараш [1]
  11. ˜ на̏ кора̄к ("исто"). Мошорин [1]
  12. ˜ под бра́зду ("исто"). Јасеново [1]
  13. ˜ у бра́зду ("исто"). Госпођинци Чуруг Жабаљ Мошорин [1]
  14. ˜ у̀ трећу бра́зду ("исто"; "У̀ трећу бра́зду се се̏јал"). Мошорин [1]
  15. ˜ под моти̏ком ("сејати у кућице, врсте или бразде ископане мотиком"). Јасеново [1]

Референце

[уреди]
  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 99, 118, 119, 147, 239.
  3. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 163, 285.
  4. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 151.
  5. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 23, 140, 225.
  6. ↑ Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  7. ↑ 7,0 7,1 Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 312.
  8. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 121, 148, 239.
  9. ↑ Софија Ракић-Милорадовић, Извештај о дијалектолошком истр. живању говора Батање. — ЕСМ, 3, 2001, 43—51, стр. 44.
  10. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 10, 23.
  11. ↑ Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 56.
  12. ↑ Мирослав Николић, Неке особине српског говора у Чипу код Будимпеште. — ЈФ, Х£IХ, књ. ХII, 1993, 137—153, стр. 144, 146.
  13. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 129.

Напомене

[уреди]
Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=се̏јати&oldid=655309”