свѐтина

свѐтина

свѐтина (српски, lat. svètina)[уреди]

Именица[уреди]

свѐтина, ж

Категорије: ауг. пеј.


Облици:

  1. светина, свет [1]

Значења:

  1. Мноштво људи, гомила, руља. [1]

Примери:

  1. А свѐтине ту̑ што су ѝспраћали, и му̏шко и же̏нско, мла̑ту ма̀рамица̄ма. [2] Итебеј Ново Милошево [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 505.

Напомене[уреди]