сврачина

сврачина

сврачина (српски, lat. svračina)[уреди]

Именица[уреди]

сврачина, ж

Категорије: кол.


Облици:

  1. сврачине [1]
  2. шврачине [1]

Значења:

  1. Рашље у задњем трапу запрежних кола које повезују осовину са срчаницом. [1]
  2. Направа од два укрштена дрвета на којој се вуче плуг. [1]

Примери:

  1. За̑дњи тра̑п и̏ма два̑ др̏вета ко̀јӣ се зо̀ву свра̏чине. [2] [3] Бешка Моровић Бачинци Ердевик Сусек Свилош Черевић Јазак Хртковци Вогањ Врдник Кленак Грабовци Огар Купиново Војка Крушедол Белегиш Сомбор Сивац Турија Каћ Шајкаш Тител Српски Крстур Банатско Аранђелово Мокрин Иђош Тараш Итебеј Перлез Сефкерин Црепаја Омољица Долово [1]
  2. А швра̏чине то̑ што ле́жу на осо̀вину, јер у̀ њи у̀пасова̄на осо̀вина. Ђала Банатско Аранђелово [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
  3. Анђелка Петровић, Пастирска терминологија Буковца (рукопис дипломског рада).

Напомене[уреди]