сво

Извор: Викиречник
Иди на навигацију Иди на претрагу

сво

сво (српски, lat. svo)[уреди]

Прилог[уреди]

сво, прил.

Значења:

  1. Цело, целокупно; колико год има, све расположиво. [1]

Примери:

  1. Поде́лио је сво̏ сво̀је што је ѝмо о̏тпола. Помаз [1]
  2. Ако на̏суво пра̏вимо, па ска̏чкало се и не ва̀ља, сво̏ се сле́пило. Буђановци [1]
  3. О̏нда вре́ш на̀ друго ме̏сто и то сто̀и док се не по̀ра̄ди сво̏ жи̏то. Ђала [1]
  4. У на́сељу сам сво̏ мле́ко про̏дала. Нови Сад [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене[уреди]