сви́њче
сви́њче
сви́њче (српски, lat. svínjče)[уреди]
Примери:
- Сам за̀кло два̑ сви́њчета, јѐдно мѐне, јѐдно мо̀јим си̑ну. [1] [2] Јаша Томић Јамена Моровић Гибарац Моловин Сремска Рача Вишњићево Бачинци Сот Мартинци Ердевик Грабовци Кленак Платичево Хртковци Јарак Вогањ Шуљам Лежимир Свилош Купиново Огар Јазак Врдник Черевић Бољевци Карловчић Прхово Мали Радинци Нерадин Сремска Каменица Сурчин Војка Голубинци Марадик Крушедол Батајница Белегиш Нови Сланкамен Крчедин Суботица Госпођинци Футог Нови Сад Каћ Ново Милошево Итебеј Шурјан Бока Неузина Опово Фаркаждин [3]
- Сви́њче во̏ле из о̀тог да је̑. Мартонош [3]
- Нѐ сме да ко̏ље ве̏ће сви́њче не̏де̄љно од мѐтер. Ђала [3]
Референце[уреди]
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 365.
- ↑ Жарко Бошњаковић, Пастирска терминологија Срема. Нови Сад (Филозофски факултет), 1985, 174 стр.
- ↑ 3,0 3,1 3,2 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.