саћурица

саћурица

саћурица (српски, lat. saćurica)[уреди]

Именица[уреди]

саћурица, ж

Категорије: дем.дем.


Облици:

  1. саћура 2 ТК [1]
  2. саћури́ца [1]
  3. саћури̏ца, саћу̀рица [1]
  4. саћу̀рица [1]
  5. саћу̀рица Орловат Ченеј Иванда [2] [1]
  6. саћури́ца Тараш [1]
  7. са́ћурица Итебеј [1]
  8. саћу̀рица Дебељача [3] [1]
  9. саћура [1]
  10. са̀ћурица Суботица [1]

Примери:

  1. Ал о̏нда је̏дноставно ме̏тне саћури́цу на̏ гла̄ву па о̀шӣша о̏коло. Кула [1]
  2. Пешкир служи да се тесто стави у саћурицу, да се покрије док кисне ( — Бе; ЦЦ) [РСБ]. [4] [1]
  3. Кад у̀скисне, ме̏те̄мо у саћу̀рице. [5] [6] Зрењанин Јамена Сремска Рача Мартинци Свилош Вогањ Врдник Хртковци Платичево Рума Шатринци Чортановци Прхово Голубинци Бечмен Бољевци Мокрин Ново Милошево Башаид Житиште Шурјан Бока Неузина Конак Ботош Перлез Добрица Велико Средиште Сакуле Алибунар Црепаја Сефкерин Кајтасово Панчево Ковин [1]
  4. Саћу̀рица од ра̑жи се на̀мести ил од ро̀гоза саћу̀рице та̀ко окру́гле. [6] Итебеј [1]
  5. Сам сачу́вала све̏ мо̀је саћу̀рице, ме се̏ћаду на мла̏дос и са̏д та̀ко др̀жим у̀ њу које̑шта откад ви̏ше не ме̑симо ле̏ба. Јаша Томић [1]
  6. Пре̏ ка[д] смо ме́сили ле̏бац па у саћури̏цу ме̏ћемо. [6] Избиште Маргита Вршац Уљма Долово Врачев Гај Делиблато [1]
  7. Сућурица је од шевара (рогоза) исплетена мања округла корпа, у коју се ставља тесто за хлеб, кад се размеси, и ту остаје извесно време да нарасте. Из ње се изручује на лопар и ставља у пећ да се испече хлеб. Јасеново [1]
  8. Саћу̀рица је што се ку̏пе ја́ја. [2] [6] Дероње Јарак Рума Орловат Алибунар Ченеј Иванда [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  3. Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  4. Мирјана Малуцков, Збирка пешкира у Војвођанском музеју. — Рад, 31, 1988—1989, 205—286, стр. 217.
  5. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 153.
  6. 6,0 6,1 6,2 6,3 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.

Напомене[уреди]