саде

саде

саде (српски, lat. sade)[уреди]

Прилог[уреди]

саде, прил.

Облици:

  1. са̀де, са̏де, са̀де̄ [1]

Примери:

  1. И ми̑ са̏де жи́вимо где̏ сам се ја̑ ро̀дила. Нови Сад [1]
  2. Ја̏ сам и та̑ј ве̑з, шти̏ковање, у̀чила код ње̏, и са̏де е̏во ја̏ у̀ме̄м да шти̏кујем. Велики Гај [1]
  3. Ро̏ди [кукуруз] са̏де по педѐсет-шездѐсет метѐри. [2] [3] [4] [5] [6] Ловра Мол Дероње Равно Село Госпођинци Ченеј Шајкаш Избиште Чип Батања Ченеј [1]
  4. Пр̑ва ра́дња је би́ла та̏мо ди је са̀де̄ Ми́ше Мили́нковић ку̏ћа на ћо̀шку. [4] [7] Бачинци Мартинци Стапар [1]
  5. Ја̑о, бо̏же, ди̏ ћемо са̀де? Обзир [1]
  6. Нѝје би́ло ко са̀де да су се зи́дале од чи̏сти пѐчени ци̏га̄ља. [4] [7] Ловра Павловци Пачир Сомбор Сивац Стапар Дероње Госпођинци Нови Сад Калаз [1]
  7. Све̏ то̏ ни́је као са̀де. Мокрин [1]
  8. Ни́ ми ни̏ за што са̏де̄на. [8] [9] Меленци Ново Милошево Нови Бечеј Кумане Тараш Елемир Фаркаждин Чента [1]
  9. Кад сам би́ла дево̑јка, ни́је би́ло као са̏дена. [10] [11] Томашевац Итебеј Житиште Бока Фаркаждин [1]
  10. Би̏о сам здра̏во бо̏лестан; са̀дена још ни́сам до̏бар, ал ни́је кав што је би́ло и нѐ до бо̑г да би̏де још једа̀ред та̀ко. Бока [1]
  11. Са̀денака то̏ ни́је као што је би́ло о̏ндак, о̏ндак је би́ло дру̏кче. Томашевац [1]


Синоними:

  1. [[сад[а]]] [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 265.
  3. Софија Ракић-Милорадовић, Извештај о дијалектолошком истр. живању говора Батање. — ЕСМ, 3, 2001, 43—51, стр. 49.
  4. 4,0 4,1 4,2 Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 207.
  5. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  6. Мирослав Николић, Неке особине српског говора у Чипу код Будимпеште. — ЈФ, Х£IХ, књ. ХII, 1993, 137—153, стр. 150.
  7. 7,0 7,1 Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 360.
  8. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 116, 272.
  9. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 102, 265.
  10. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 115.
  11. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 265, 294.

Напомене[уреди]