са̏м

са̏м

са̏м (српски, lat. sȁm)[уреди]

речца[уреди]

са̏м, рчц.

Облици:

  1. служби, сам, прилошкој [1]
  2. везника, служби, сам [1]

Значења:

  1. За ограничавање: једино, искључиво. [1]
  2. За изненадност и истовременост: одједном, неочекивано. [1]
  3. За супротност: али, но, ипак, него. [1]
  4. Појачава и наглашава намеру. [1]

Примери:

  1. О̏нда о̀но де́те са̏м по̀доји и са̏м га гу̏ри у о̀ну ко̀ле̄вку по̀т кревет. Лаћарак [1]
  2. Са̏м ту̏ ма̏ло у комшѝлук пре̑ђем. Сремска Каменица [1]
  3. Са̏м пи̏је ра̀кију. Шимановци [1]
  4. О̏нда о̀не са̏м лу́пају у то̑, и ци́че, дре́че, све̏ ко̀мшије то̑ чу̏ју. Товаришево [1]
  5. Са̏м једа̀ре̄д — чу̏је се не̏ка гала́ма. Визић [1]
  6. Ѝмала сам ду̏го ту̏ сли̏ку, и не̏ знам, са̏м ми̏слим да ми је Же̑љка др̏пила. Нови Сад [1]
  7. Ми̑ ни́смо ѝмали сто̀лчицу, већ са̏м на̀ко. Товаришево [1]
  8. При̑ђеш, са̏м ма̏л да̏ље ѝде̄ш — ту̏ Ра̏дова ба̏ра, за̀падне̄ш. Дероње [1]


Референце[уреди]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=са̏м&oldid=214431”