ројити се

ројити се

ројити се (српски, lat. rojiti se)[уреди]

Глагол[уреди]

ројити се, {{{вид}}} повр.

Категорије: об.


Облици:

  1. -и се [1]
  2. ро̀јити се, ро́јити се Избиште [2] [1]

Значења:

  1. Излегати се у ројевима; излазити у роју из кошнице; скупљати се у рој, образовати, давати рој (о пчелама). [1]

Примери:

  1. Кад и̏ма до̏ста ме̏да, про́стор ма̑ли, до̏ста пче̑ла, ро̀је се. [2] Футог [1]
  2. Пче̏ле се ро̀ју са́ме, по при́роди. [3] Меленци [1]
  3. Ро̀је̄ се кад ви̏ше не̑ма ме̏ста у ко̏шници, ко̏шница бу̏де пу̏на, ѝзлази јѐдан де̏о и то̑ ста̀рије пче̏ле. [2] Моровић [1]
  4. И о̏ндак о̀на бр̏зо, кад се ро̀ји, ѝзлази и ва̏та се за на̑јви̏шље др̏во. [2] Иланџа Јамена Вашица Кукујевци Ердевик Нештин Визић Дивош Сремска Митровица Черевић Бешеново Кленак Јарак Рума Ириг Сремски Карловци Обреж Пећинци Карловчић Нови Карловци Јаково Суботица Сомбор Мол Сивац Бачко Петрово Село Бачки Брестовац Кула Врбас Србобран Бачко Градиште Чуруг Деспотово Дероње Змајево Жабаљ Товаришево Мошорин Каћ Гардиновци Ђала Српски Крстур Банатско Аранђелово Нови Кнежевац Мокрин Иђош Кикинда Бочар Радојево Ново Милошево Српска Црња Башаид Нови Бечеј Итебеј Међа Елемир Јаша Томић Зрењанин Бока Конак Томашевац Пландиште Маргита Идвор Чента Дебељача Сефкерин Долово Баваниште Омољица [1]
  5. Кад се на̀множи пу̏но пче̑ла, ма̑ли про́стор, ма̏тица за̀ле̄же ви̏ше ма̏тичњака, о̏нда до̀лази до ро̀је̄ња. [2] Бачко Петрово Село [1]
  6. Ма̏тица пе̏ва кад је дру́штво спре̏мно за ро̀је̄ње. [2] Чуруг [1]
  7. У про̀леће кад је ја́ка па̀ша, осѐти се теско̀ба у ко̏шници, о̏нда се спре̏мају за ро̀је̄ње. [2] Мошорин Нештин Јарак Пећинци Карловчић Нови Карловци Јаково Суботица Жедник Сивац Бачко Петрово Село Бачко Градиште Каћ Футог Гардиновци Банатско Аранђелово Нови Кнежевац Кикинда Радојево Башаид Зрењанин Чента [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 2,6 Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  3. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 147.

Напомене[уреди]