родитељи

Извор: Викиречник
Иди на навигацију Иди на претрагу

родитељи

родитељи (српски, lat. roditelji)[уреди]

Именица[уреди]

родитељи, {{{род}}}

Облици:

  1. ро̏дитељи Темишвар [1] [2]

Значења:

  1. Отац и мајка. [2]

Примери:

  1. О̏ндак сам о̀стала с ро̀дитељима. Томашевац [2]
  2. Сви̏ ру́чају и о̏нда се о̀прости дѐво̄јка сас ро̀дитељи и се̏да на̀ кола. Мартонош [2]
  3. Кад ми по̏мрли ро̀дитељи, до̏били смо ма̏ло зѐмље од ро̀дите̄ља. [1] [3] [4] [5] Бата Лаћарак Сремска Каменица Шимановци Војка Сивац Кула Товаришево Нови Сад Нови Кнежевац Ново Милошево Меленци Јаша Томић Зрењанин Арадац Неузина Баранда [2]
  4. О̏нда до̑ђе на̀ ре̄д да ро̀дитељи ѝдӯ, дѐво̄јкини, да ви̏де ку̏ћу — то̏ се зва́ли загледа́чи. Бачинци [2]
  5. Ро̀дитељи су ми би́ли па̏ори. Башаид [2]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 53. Грешка код цитирања: Неисправна <ref> ознака; име „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам.“ је дефинисано више пута с различитим садржајем
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 2,6 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 143.
  4. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 8.
  5. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 156.

Напомене[уреди]