рерно

рерно

рерно (српски, lat. rerno)[уреди]

Именица[уреди]

рерно, с

Облици:

  1. рѐрно, ре́рно Шуљам Српска Црња [1] [2] [3]

Примери:

  1. Рѐрно ди се пе̏чу кола́че. [4] [2] Велико Средиште Српска Црња Итебеј Конак Маргита Вршац [3]


Синоними:

  1. рерна [3]


Референце[уреди]

  1. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 71.
  2. 2,0 2,1 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  3. 3,0 3,1 3,2 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 394.

Напомене[уреди]