ре̑д
ре̑д
ре̑д (српски, lat. rȇd)[уреди]
Значења:
- Скуп онога што долази једно иза другога, у једној линији, низ (људи, животиња, ствари). [1]
Примери:
- Сто̀је у̏ ре̄д. [2] Пачир [1]
- Седим на ред да купим леба. [3] [4] [5] [6] Ченеј Српски Крстур Ново Милошево Итебеј Фаркаждин Деска [1]
- Три̑ ре̑да ова̀ко, три̑ ова̀ко. Бешка [1]
- Ту̑ нус та̑ј на̏ш са̀ла̄ш, ба̏ш дру̏м, са два̑ ре̑да ду̀до̄ва. Дероње [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 225.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 82.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 19.
- ↑ Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 53.
- ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).