ре̏ш

ре̏ш

ре̏ш (српски, lat. rȅš)[уреди]

Категорије: непром.


Облици:

  1. служби, реш, прилошкој [1]

Значења:

  1. Који хрска под зубима, уочљиво добро печен. [2][1]
  2. Добро печено (да хрска под зубима). [1]

Примери:

  1. Ја̑ во̏ле̄м кад је ле̏бац ре̏ш пѐчен. Пачир Черевић [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 142.

Напомене[уреди]