ре̏зати

ре̏зати

ре̏зати (српски, lat. rȅzati)[уреди]

Глагол[уреди]

ре̏зати, {{{вид}}} непрел.

Категорије: ков.риб.


Облици:

  1. резати [1]

Значења:

  1. Засецањем, усецањем правити навоје. [1]
  2. Изазивати осећај сечења, штипања (о ветру, хладноћи и сл.). [1]
  3. Гледати широко отворених очију, стрељати (о очима). [1]
  4. Заривати се у блато. [1]

Примери:

  1. По́па до̑ђе да ре̏же ко̀ла̄ч. Томашевац [1]
  2. Искити̏мо га и ре̏жемо кола̑ч. [2] [3] [4] Банатска Паланка Српски Крстур Ново Милошево Српска Црња Меленци Елемир Арадац Бока Фаркаждин Вршац Избиште Сефкерин Помаз Деска [1]
  3. И деда Пе́ра ре̏же ле̏ба у ку̑јни. Мартонош [1]
  4. Ту̏ ја и̏мам не̏ки а̀ла̄т што ја де̏љем, ра̑дим, тестѐришем, ре̏жем. Ђала [1]
  5. Ни́су ку̀пус, ре̏же, јѐда̄н ре̑д ре̏же, мислим, ре̏заног и о̀ве̄ гла̀вице, та̀ко да те̏ гла̀вице бу̏ду за са́рму, а о̀ва̄ј си̏тан, то̑, је̏де се сала́та, ова̀ко, или се пр̏жи. [5] Велики Гај Мошорин Каћ [1]
  6. Ми̏ ни́смо о̏нда мо̀гли чи̏ст гви̏нт о̏ма ре̏зати. То̏ се мо́рало ѝћи три̏-чѐтир пу́та̄. [6] Сот Нештин Ириг Нерадин Инђија Каћ Нови Сад Бачка Паланка Футог Тител [1]
  7. Онда ми плешујемо [мрежу] да не реже тако. [7] Ђурђево [1]


Изрази:

  1. ˜ грану на којој се седи ("радити (обично несвесно) против себе самог"; "Реже грану на коју седи"). Вршац [1]
  2. ˜ под језик ("засецати жилу испод језика мутавом детету да проговори"; "А шта га не водиш код бабе да му реже под језик па ће да проговори"). Јасеново [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 86, 118, 119, 147, 158.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 164.
  4. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 66.
  5. Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  6. Дејан Милорадов, Ковачка и поткивачка терминологија јужне Бачке и северног Срема (рукопис магистарског рада).
  7. Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.

Напомене[уреди]