ракљаш

Извор: Викиречник
Иди на навигацију Иди на претрагу

ракљаш

ракљаш (српски, lat. rakljaš))[уреди]

Именица[уреди]

ракљаш, м

Значења:

  1. Врста птице из рода (лат.) Milvus Accipitridae Lacépède[1]


Хипероним:

  1. јастреб [20] [1]
  2. јуна [21] [1]
  3. кања [22] [1]
  4. кањуг [20] [1]
  5. крошун [20] [1]
  6. луња [23] [1]
  7. љуна [21] [1]
  8. милан [24] [1]
  9. пиљуг [20] [1]
  10. пиљуга [20] [1]
  11. пиљух [20] [1]
  12. стрижореп [20] [1]
  13. шкањ [20] [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 Дејан Милорадов – Слободан Пузовић – Васа Павковић – Јавор Рашајски, Орнитолошки речник, Имена птица, Матица српска, Нови Сад.
  2. Речник српскохрватског књижевног и народног језика, књ. I–XIX, Институт за српскохрватски језик САН / Институт за српски језик САНУ, Београд 1959–2014.
  3. Валтазар Косић, Грађа за дубровачку номенклатуру и фауну птица, Гласник Хрватскога наравословнога друштва, година III, бр. 1, Загреб 1888, 118–128.
  4. Вук Маринковић, Јестествена повестница, Београд 1851.
  5. Јоаким Вујић, Јестествословије, превод с немачког, Будим 1809.
  6. Речник српскохрватскога књижевног језика, књ. 1–6, Матица српска, Нови Сад 1967–1976.
  7. Алфред Едмунд Брем, Како живе животиње (по оригиналном пучком издању приредио с особитим обзиром на наш животињски свијет проф. др Никола Финк), Минерва, Загреб 1937.
  8. Вук Стефановић Караџић, Српски рјечник, 4. издање, Штампарија Краљевине Југославије, Београд 1935.
  9. Ондреј Визи, Заштићене животињске врсте у Црној Гори, Гласник Републичког завода за заштиту природе и Природњачког музеја у Титограду, 17, Титоград 1984, 69–108.
  10. Душан Стојићевић, Научна имена српско-хрватских птица, сепаратни отисак из Југословенске шуме, бр. 2, Музеј Српске земље, Београд 1938.
  11. Мирослав Хирц, Рјечник народних зоологичких назива, књига друга: Птице (Aves), ЈАЗУ, Загреб 1938–1947.
  12. Lintia Dénes, Adatok Szerbia madárfaunájához (први део), Aquila (A magyar királyi ornithologiai központ folyóirata), XXII évfolyam, Budapest 1915, 329‒351. и Adatok Szerbia madárfaunájához (други део), Aquila (A magyar királyi ornithologiai központ folyóirata), XXIII évfolyam, Budapest 1916, 74‒162.
  13. Csornai Rihárd, Bácska madarainak szerb és horvátnyelvü névjegyzéke, Aquila (A magyar királyi Madártani Intézet folyóirata), L évfolyam, Budapest 1943, 394–402.
  14. Милорад Марчетић – Душан Н. Андрејевић, Орнитофауна Косова и Метохије, Рилиндја, Приштина 1960.
  15. Борис Гаровников – Иштван Хам, Прва „црвена листа” птица Војводине, Природа Војводине, VI–VII, Покрајински завод за заштиту природе, Нови Сад 1980–1981, 59–63. и Борис Гаровников – Иштван Хам, Прва „црвена листа” птица Војводине (прве допуне и корекције), Природа Војводине, IX–XI, Покрајински завод за заштиту природе, Нови Сад 1986, 59–63.
  16. Животиње, VIII део, Даворин Трстењак, Птице, IV свезак, књ. XCVII, Друштво Св. Јеронима, Загреб 1895.
  17. Свет. К. Матић, Птице у околини Ниша, Извештај гимназије, Ниш 1906, 48–53.
  18. Владан Арсенијевић, Јестаственица (за учитељске и више девојачке школе), део 1, Зоологија, Нови Сад 1879.
  19. Јосип Етингер, Сријемско-славонско-хрватске дивје животиње, звијери и птице, Тискарница Игњата Карла Сопрона, Земун 1857.
  20. 20,0 20,1 20,2 20,3 20,4 20,5 20,6 20,7 Спиро Брусина, Птице хрватско-српске, Споменик, XII, Српска краљевска академија, Београд 1892.
  21. 21,0 21,1 Петар Скок, Етимологијски рјечник хрватскога или српскога језика, I–IV, ЈАЗУ, Загреб 1971–1974.
  22. Ђуро Себишановић, Грађа за номенклатуру наших птица, Гласник Хрватскога наравословнога друштва, година IV, бр. 1, Загреб 1889, 261–272.
  23. Јосиф Панчић, Птице у Србији, Државна штампарија, Београд 1867.
  24. П. Баришић, Дивљач и лов у Босни и Херцеговини, Шумарски лист, орган хрват.-славонскога шумарскога друштва, бр. 2. год. IX, Загреб 1885, 57–61.

Напомене[уреди]