пчелар

Извор: Викиречник
Иди на навигацију Иди на претрагу

пчелар

пчелар (српски, lat. pčelar)[уреди]

Именица[уреди]

пчелар, м

Облици:

  1. пче̏ла̄р, пче̏лар [1]

Значења:

  1. Узгајивач пчела. [1]

Примери:

  1. Пче̏ла̄р мо̑ра о њи̏ма во̀дити рачу́на да им обѐзбе̄ди ми̑р и ста̏ви ди и̏ма мешо̀вито и су̑нца и ла̑да. [2] Кула [1]
  2. Ле̑по је пче̏ла̄р би̏ти. [3] [4] [2] Меленци Јамена Нештин Сремска Митровица Рума Сремски Карловци Суботица Верушић Жедник Светозар Милетић Мол Сивац Бачко Петрово Село Бачки Брестовац Врбас Србобран Бачко Градиште Чуруг Дероње Змајево Жабаљ Мошорин Каћ Футог Гардиновци Ђала Српски Крстур Банатско Аранђелово Нови Кнежевац Иђош Кикинда Бочар Башаид Нови Бечеј Елемир Зрењанин [1]
  3. Сад сам пензионе̑р, пче̏лар сам од три́ест тре̏ће го̏дине. [2] Међа Радојево Српска Црња Итебеј Јаша Томић Бока Конак Томашевац Иланџа Дебељача Алибунар Сефкерин [1]
  4. На Бла̏гове̄сти до̀лази пчѐла̄р и ту́че пру̑том да ра̑де, да но̏се ме̏да. Карловчић [1]
  5. Пчѐла̄р нѐ чека да ма̏тица ѝзлети, ви̏ди да и̏ма ма̏тичњака, ако се мла́да ма̏тица изле́гла, ва̏ди је и ста̏вља у дру̏гу ко̏шницу. [2] Товаришево Ириг Обреж Пећинци Бођани [1]
  6. Ја̑ сам сме̏о да одсе́чем, би̏о сам ње̑в пчѐла̄р. Визић [1]
  7. Пуда́ра смо пла́ћали, седе̏о, а ми̑ пчела́ри. Избиште [1]
  8. Про̑ђе не̏кад де̏сет да́на, за́виси ка̏ко ко̏ја ма̏тица, а ми̑ пчела́ри че̑сто ува̏тимо па гле̏дамо да л је по̏чела да ра̑ди... о̏бавезно да пчела̑р ви̏ди то̑. [2] Ковин Пландиште Маргита Велико Средиште Вршац Дупљаја Долово Бела Црква Баваниште Дубовац Омољица [1]
  9. Стари̏ји пчела̏р од ме́не, мло̏го. Избиште [1]
  10. Че̏ла̄ри, ѝма и[х] ко̀ји и да̀нас употребља́вају, ѝмају те̑ ста̑ре за ва̏тање, за ски́да̄ње ро̀је̄ва. [2] Пачир Рума Суботица [1]
  11. И о̑н је би̏о чѐла̄р. а ни́је то̑ ни зна̏о. [2] Ердевик Јарак Јаково Ловра [1]


Синоними:

  1. кованџија [1]



Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 2,6 Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 357.
  4. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 145.

Напомене[уреди]