прѝваћати

прѝваћати

приваћати (српски, lat. privaćati)[уреди]

Глагол[уреди]

прѝваћати, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. -ам [1]

Значења:

  1. Примати (руком или чиме другим), узимати што из руке онога који даје или предаје. [1]

Примери:

  1. О̏ндак и̏ма један џа̀ка̄р што прѝваћа џа́кове и та̑ј ме̏ће на ка̏нтар да се ме̏ри. [2] [3] [4] Меленци Черевић Ђала Српска Црња Елемир [1]
  2. О̀ве ма̏ње прѝваћа о̀на. Бачко Петрово Село [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 141.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 348.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 242.

Напомене[уреди]