прѐправити

прѐправити

прѐправити (српски, lat. prèpraviti)[уреди]

Глагол[уреди]

прѐправити, {{{вид}}} непрел.

Категорије: трп.трп.


Облици:

  1. -им, преправити [1]
  2. -ам, преправити [1]

Значења:

  1. Припремити, спремити, приготовити. [1]

Примери:

  1. И о̑н је ски̏но и та̏ван за̀бравијо, и о̀на до̀шла до́ле, прѐправила ма́сну со́ду и по̏пила. [2] [3] [4] Зрењанин Српска Црња Итебеј Међа Фаркаждин Иланџа Ченеј [1]
  2. Сва̏ки да прѐправи атрѐсу ди̏ ѝде и кот ко̀га ѝде. [4] Итебеј [1]
  3. Ко̑ хр̑че, та̑ј нѐ срче (спа̑ва, не ѝде да прѐправи за је̏ло); ко̑ ра̑ди, та̑ј жва̑ће — то̑ је ста̑ра ре̑ч, ста̑ра по̀словица. [2] Јаша Томић [1]
  4. Ту̑ [ј]е већ би́ло прѐпраљено два̑ бу̏рета пи̑ва. [4] [5] Итебеј Деска [1]
  5. Кад се пѐче ра̀кија, прѐпраљаш амур: це́ле шљи̏ве ме̏теш у̀ кацу да ки̏снеду, о̏ндак се ѝзме̄шаду с ло̀патом. [2] Јаша Томић [1]
  6. Зи̑ми се то̑ прѐпраљало. [4] Зрењанин [1]
  7. Ја сам јој приправила новце да купи скурту. [6] Ченеј [1]
  8. О̀ставимо за̀ на̄с ву̏не, за на̏шу по̏требу; о̀во дру̏го прода́мо, да прѝправимо пи̏ћу за зи̑му: ту̀лај, се̑но, зо̑б. [2] Кумане Кула [1]
  9. Ла̀њске го̏дине је би́ла код њѐга, провѐла зи̑му, ал о̀ве зи́ме нѝје те̏ла: мо̀гла̄ је, прѝправила о̀грева. Мартонош [1]
  10. То̑ прѝправиш, за̀кољеш ја̏гње, за̀кољеш пра̑се. [1]


Изведене речи:

  1. прѐпраљен [1]
  2. прѐпраљати [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 154. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 147, 148, 237.
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 24, 109, 427, 491. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  5. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67.
  6. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).

Напомене[уреди]