пру̏слук

пру̏слук

пру̏слук (српски, lat. prȕsluk)[уреди]

Примери:

  1. Њѐгова ба́ка му наме́стила ле̑п пру̏слук и то̑ му дари́вала за ро̏ђендан. [1] [2] [3] Јаша Томић Бачинци Сусек Свилош Буђановци Суботица Пачир Бачко Петрово Село Бечеј Змајево Каћ Бегеч Нови Сад Ковиљ Нови Кнежевац Санад Мокрин Падеј Кикинда Итебеј Кумане Елемир Зрењанин Шурјан Бока Неузина Томашевац Орловат Иланџа Чента Деска Иванда [4]
  2. Обу́че пру̏слук, нѐ види се ле́ђа. Дероње [4]
  3. У мѐне и̏ма пру̏слук, по ста̑рим — сас ду̀гмети. Ново Милошево [4]


Референце[уреди]

  1. Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 334.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 113, 249.
  3. Светлана Малин-Ђурагић, Ћурчијски занат у Ковиљу (рукопис).
  4. 4,0 4,1 4,2 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене[уреди]