проја

проја

проја (српски, lat. proja)[уреди]

Именица[уреди]

проја, ж

Категорије: бот.


Значења:

  1. Хлеб, погача од кукурузног брашна. [1]
  2. Исто. [2] Сенпетер[1]
  3. Кукурузно брашно. Бегеч[1]
  4. Просо Panicum miliaceum. Нови Кнежевац Ново Милошево[1]

Примери:

  1. Ако нѐ јем ле̏ба, је̏о сам ку́же вечѐрас или про́је. Мокрин [1]
  2. Про́је се пра̏вило са лу̀дајом. [3] [4] [5] [6] [7] Арадац Босут Сусек Свилош Лаћарак Черевић Буђановци Суботица Госпођинци Каћ Бегеч Шајкаш Ђала Српски Крстур Мокрин Иђош Ново Милошево Нови Бечеј Итебеј Житиште Тараш Зрењанин Бока Орловат Иланџа Вршац Избиште Јасеново Врачев Гај Ловра Деска [1]
  3. Кад је би́ла кри́за, је̏ла се про́ја. Бачинци [1]


Синоними:

  1. малај [1]


Изрази:

  1. Мало ситнепроје ("доћи у госте после дужег времена (о пријатељу)"). Јасеново [1]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Ивана Ловренски, Лексика појединих обичаја и народних веровања у говору Срба у Великом Сенпетру (рукопис дипломског рада).
  3. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 132, 148.
  4. Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  5. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 14, 213.
  6. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 100, 327, 343.
  7. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 288.

Напомене[уреди]