протума́чити

протума́чити

протума́чити (српски, lat. protumáčiti)[уреди]

Глагол[уреди]

протума́чити, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. протумачити, -у̀ма̄чим [1]
  2. протумачити, -а̀чӣвам [1]

Примери:

  1. По́па им та̏мо протума̀чӣва. [2] Итебеј [1]


Изведене речи:

  1. протумачи́вати [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 233, 494.

Напомене[уреди]