прокола

прокола

прокола (српски, lat. prokola)[уреди]

Именица[уреди]

прокола, ж

Облици:

  1. про̀кола Бођани, про̏кола [1]

Значења:

  1. Главица киселог купуса. [1]

Примери:

  1. Те̏ла сам пра̏вити са̀рму, ал не̑мам про̏коле. Пачир [1]
  2. Зна̑ш ти̑ шта̏ Ла́ле на̑јвише во̏леду: бе̑ла ле̏ба од пу̀пӯшке и ки̏села ку̀пуса од про̏коле. [2] [3] [4] [5] Јаша Томић Суботица Турија Надаљ Чуруг Равно Село Госпођинци Жабаљ Каћ Мошорин Бегеч Нови Сад Ковиљ Тител Нови Кнежевац Ново Милошево Итебеј Неузина Ловра Деска [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  3. Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 166.
  5. Збирка речи Милутина Ж. Павлова.

Напомене[уреди]