Пређи на садржај

привр́нути

привр́нути

привр́нути (српски, lat. privŕnuti)

[уреди]

Глагол

[уреди]

привр́нути, {{{вид}}} непрел.

Категорије: прен.


Облици:

  1. приврнути, прѝврнем [1]
  2. приврнути [1]

Значења:

  1. Претурити, оборити; превалити на другу страну. [2] [3] [4] Сомбор Бечеј Госпођинци Бегеч Санад Мокрин Кикинда Падеј[1]
  2. Попити све из чаше, искапити, испити. Бечеј[1]
  3. Обрнути се, превалити се. [1]
  4. Претурати, обарати; преваљивати на другу страну. [1]

Примери:

  1. Привр́нуше се ко̏ла. Српска Црња [1]
  2. Не ва̀ља да се вра̏ћа ви́но на̏тра̄г, о̏нда ка̑же: прѝврне се ви́но, по̀ква̄ри се. Мокрин [1]
  3. У на̑јве̏ћем ко̏њском ле́ту ско̏чи на ко̀ња и прѝврће̄ се. Дероње [1]


Референце

[уреди]
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 25, 41, 199.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 99, 104, 129.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 163, 221, 222.

Напомене

[уреди]