Пређи на садржај

прести

прести

Глагол

[уреди]

прести, {{{вид}}} непрел.

Значења:

  1. Правити нити упредајући вуну, кудељу и сл. [1]
  2. Ручно израђивати канап за мреже. [1]
  3. Испуштати звуке ниске фреквенције (о мачки). [1]

Примери:

  1. Кудеља и лан се у њих… преде — пређе. [2] Крашово [1]
  2. Код предења разликују се: предење и припредање. Прести значи рашчешљану вуну или кудељу прести, увртати да се добије нит, а препредати значи увртати две или више пређа са два или више вретена да се добије дебља нит. [1]
  3. Однѐсе̄м пре̑љу, па да не да̀нгубим, па та̏м сѐдӣм па пре́де̄м. Дероње [1]
  4. Тка̏ла сам, и пре̏ла сам, и ку̀дељу сам наби́јала. Бачинци [1]
  5. До де̏сет-једа̀на̄јст са́ти сѐдӣ наспрам о̀не ла̑мпе и пре́де̄. Лаћарак [1]
  6. Мо̀ја ма̏ма је тка̏ла, и ши̏ла, и пре̏ла. Кула [1]
  7. Кад нѝје же̏нско де́те ни̏ш нау̀чила што гѝбӣра же̏нском детету да ра̑ди: да штри̏ка ча̀рапе му̑жу, па да пре́де. Шимановци [1]
  8. Већ кад сам би́ла ста̀рија, о̏нда сам већ штри̏кала, е̏клала, у̀чила сам и да пре́дем. [3] [4] [5] [6] Арадац Обреж Каћ Нови Кнежевац Ново Милошево Итебеј Меленци Елемир Бока Томашевац Фаркаждин Избиште Банатска Паланка Деска [1]
  9. Пе̏рем, ал нѐ могу да пре́дем, нѐ могу та̀ко да одва̑јам ру̑ку од мене, заш мѐне је као ру́ка у̀ко̄чена (гр̏чила̄ се). Зрењанин [1]
  10. До Бо̀жића сам пре̏ла ку̀дељу а од Бо̀жића плѐтем вр̑шке — до ма̏рта мо̑раду би̏ти го̀тове. [7] Ковиљ [1]


Изрази:

  1. ˜ко мачка Јасеново [1]

Референце

[уреди]
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Јован Живојновић, Кроз јужни Банат (путничке белешке и размишљања). — ЛМС, 255, 1909, 37—64, стр. 52.
  3. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 134, 153.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 107, 274.
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 113, 267.
  6. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 53.
  7. Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).

Напомене

[уреди]