прасици

прасици

прасици (српски, lat. prasici)[уреди]

Именица[уреди]

прасици, {{{род}}}

Облици:

  1. пра̏сӣци Деска [1] [2]

Примери:

  1. Пра̏сици, то̑ су о̀дојча̄ди, о̏ндак по̏сле су на̀зимча̄ди. [3] [4] [5] [6] [7] Госпођинци Лаћарак Сремска Каменица Стари Сланкамен Мартонош Обзир Чуруг Равно Село Вилово Ковиљ Ђала Српски Крстур Нови Кнежевац Мокрин Иђош Падеј Кикинда Ново Милошево Српска Црња Башаид Итебеј Кумане Меленци Међа Житиште Јаша Томић Зрењанин Арадац Шурјан Бока Томашевац Перлез Фаркаждин Иланџа Чента Вршац Сефкерин Избиште Батања Варјаш Ченеј [2]
  2. О̏ндак та̀ко нам се пра́силе, праси́це прода́вале. Бешка [2]
  3. Ја не знам шта је то, поцркали ми сви прасици. Пачир [2]


Изрази:

  1. [2]
  2. мн пра̏јци. — Пошто су сад прајци на пијаце? ("Пошто су сад прајци на пијаце?"). Јасеново [2]
  3. Бан [2]
  4. мн пра̏јси . — Пра̏јси су на це́ну ("Пра̏јси су на це́ну"). Госпођинци [2]
  5. мн прасици [2]
  6. мн пра̏јсци Силбаш Госпођинци Нови Бечеј Итебеј Кумане Меленци Зрењанин [2]

Референце[уреди]

  1. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 59.
  2. 2,00 2,01 2,02 2,03 2,04 2,05 2,06 2,07 2,08 2,09 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  3. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 17, 165, 238, 239.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 115, 117, 120.
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 24, 27, 51.
  6. Софија Ракић-Милорадовић, Извештај о дијалектолошком истр. живању говора Батање. — ЕСМ, 3, 2001, 43—51, стр. 47.
  7. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).

Напомене[уреди]