прасе

Извор: Викиречник
Иди на навигацију Иди на претрагу

прасе

прасе (српски, lat. prase)[уреди]

Именица[уреди]

прасе, с

Категорије: прен.прен.бот.зоол.


Облици:

  1. пра̏сета [1]
  2. пра̏сици [1]

Значења:

  1. Младунче свиње до четири месеца. [1]
  2. Непожељна особа. Црвена Црква[1]
  3. Дете које се испрља. Бачинци Тараш Вршац[1]
  4. Врста божићних колача. [1]
  5. Hordeum murinum. [1]
  6. Врста глодара Cavia cobaya. Јасеново[1]

Примери:

  1. Шта би́ло да се ку̑пи, јелти пра̑се, јелти тѐле, то̑ се да̑ сре̏ће ра̄ди. [2] Српски Крстур [1]
  2. И̏мамо једана̑јст пра̏сета, две̏ крма̏че. [3] [4] [5] [6] [7] Вршац Јамена Моровић Сремска Рача Вишњићево Гибарац Моловин Сот Бачинци Мартинци Ердевик Сусек Лаћарак Лежимир Свилош Јазак Кленак Вогањ Јарак Хртковци Платичево Сремска Каменица Буковац Грабовци Нерадин Мали Радинци Огар Крушедол Марадик Бешка Прхово Карловчић Купиново Голубинци Крчедин Војка Стари Сланкамен Нови Сланкамен Бољевци Батајница Белегиш Сурчин Мартонош Пачир Госпођинци Товаришево Бачка Паланка Футог Ђала Ново Милошево Итебеј Меленци Тараш Јаша Томић Шурјан Бока Неузина Томашевац Павлиш Опово Избиште Банатска Паланка Ловра Деска Батања [1]
  3. Га̏ра ми је опра́сила ше̑ст му̏шки и три̑ же̏нска пра̏сета. [3] Грабовци [1]
  4. И о̏нда кат се кр̀мача о̀пра̄си, о̀на до̀ји пра̏сице док и не за̀љӯчимо. [3] Врдник [1]
  5. Пра̏сици, то̑ су о̀дојча̄ди, о̏ндак по̏сле су на̀зимча̄ди. [8] [9] [10] [11] [12] Госпођинци Лаћарак Шаблон:говор у Сремској Каменици (Срем) Стари Сланкамен Мартонош Обзир Чуруг Равно Село Вилово Ковиљ Ђала Српски Крстур Нови Кнежевац Мокрин Иђош Падеј Кикинда Ново Милошево Српска Црња Башаид Итебеј Кумане Меленци Међа Житиште Јаша Томић Зрењанин Арадац Шурјан Бока Томашевац Перлез Фаркаждин Иланџа Чента Вршац Сефкерин Избиште Батања Варјаш Ченеј [1]
  6. О̏ндак та̀ко нам се пра́силе, праси́це прода́вале. Бешка [1]
  7. Ја не знам шта је то, поцркали ми сви прасици. Пачир [1]
  8. Зна̏ш ка̏ко се ме́сило пре̏: ру̑ке, па њи̏ва, па вино̏град, па пра̏сици се пра̏вили — сва̏шта та̀ко од за́кона. Вршац [1]
  9. То̑ је по́пино пра̑се, гѝцуља и̏ли по́пино пра̑се. За̀то̄ што се о̀ткине вла̑т, о̑н је о̏штар, и о̀кре̄не се ова̀ко, и о̏нда дѐца се ѝграју ова̀ко и о̀но кли́зи на̏траг, ка̑же: ги̏ц, ги̏ц, по́пино пра̑се. [13] [14] Деспотово Пивнице Дероње Равно Село Параге Бођани Силбаш Товаришево Обровац Бачка Паланка Нови Сад Ново Милошево Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [1]


Изрази:

  1. [1]
  2. мн пра̏јци. — Пошто су сад прајци на пијаце? ("Пошто су сад прајци на пијаце?"). Јасеново [1]
  3. Бан [1]
  4. мн пра̏јси . — Пра̏јси су на це́ну ("Пра̏јси су на це́ну"). Госпођинци [1]
  5. мн прасици [1]
  6. мн пра̏јсци Силбаш Госпођинци Нови Бечеј Итебеј Кумане Меленци Зрењанин [1]
  7. [1]
  8. мн пра̏сци. — О̏н на̑ђе њего̏во и у̏зме — и ћу̑рке и пра̏сце ("О̏н на̑ђе њего̏во и у̏зме — и ћу̑рке и пра̏сце"). Павлиш Пачир Санад Башаид Елемир Вршац Избиште Баваниште Гај Ловра [1]
  9. БанХ 347] [1]
  10. мн пра̏ци. — Дал си дала працима да једу? ("Дал си дала працима да једу?"). Јасеново Крушчица [1]
  11. Бан [1]
  12. Го́јити ˜ на Бо́жић ("радити нешто у последњем тренутку"). Вршац [1]
  13. Уозбиљио се ко ˜ кад пиша [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић, др Драгољуб Петровић; Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, Матица српска, Нови Сад
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 425.
  3. 3,0 3,1 3,2 Жарко Бошњаковић, Пастирска терминологија Срема. Нови Сад (Филозофски факултет), 1985, 174 стр.
  4. Анђелка Петровић, Пастирска терминологија Буковца (рукопис дипломског рада).
  5. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 102.
  6. Софија Ракић-Милорадовић, Извештај о дијалектолошком истр. живању говора Батање. — ЕСМ, 3, 2001, 43—51, стр. 47, 48.
  7. Миливоје Милосављевић, Сточарство у северном Банату. — Рад, 12— 13, 1964, 69—101, стр. 84.
  8. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 17, 165, 238, 239.
  9. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 115, 117, 120.
  10. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 24, 27, 51.
  11. Софија Ракић-Милорадовић, Извештај о дијалектолошком истр. живању говора Батање. — ЕСМ, 3, 2001, 43—51, стр. 47.
  12. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  13. Марија Шпис-Ћулум, Фитонимија југозападне Бачке. — СДЗб, Х£I, 1995, 397—490.
  14. Миливоје Милосављевић, Сточарство у северном Банату. — Рад, 12— 13, 1964, 69—101, стр. 76.

Напомене[уреди]