пра́зан

пра́зан

пра́зан (српски, lat. prázan)[уреди]

Облици:

  1. -зна, празан, -зно [1]

Значења:

  1. У коме нема ничега, који није ничим напуњен, испуњен. [1]
  2. Незналица, глупак. Сомбор[1]
  3. Јело од пасуља без меса. Вршац[1]

Примери:

  1. Кад смо за̀падали с пра̀знӣм [колима], шта̏ ће би̏т с пу̏ним? [2] [3] Дероње Суботица Госпођинци Ново Милошево Зрењанин [1]


Изрази:

  1. Ко слуша пуна гуша, ко не слушапразнагуша ("каже се непослушном детету када тражи да једе"). Јасеново [1]
  2. ићи некудпразнихшака ("не носити поклон"; "Како"). Јасеново [1]
  3. Гледати ко маче упразан тањир [1]
  4. претакати из шупљег упразно [1]
  5. причати нешто бескорисно, неважно’ [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 147, 149.
  3. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 110, 174.

Напомене[уреди]