појац

појац

појац (српски, lat. pojac)[уреди]

Именица[уреди]

појац, м

Облици:

  1. по́јца [1]

Значења:

  1. Особа која пева у цркви. [1]

Примери:

  1. Прѐмӯко је на̏ш по́јац, па су зва́ли Арка̑дија да по̀ји, јебо је о̑н зна̏о здра̏во ле̑по. Јаша Томић [1]
  2. То̑ се та̏ко поји̏ за це́ло вре́ме, по́јци, барја̏ци, же́не, пу̏но све̑та. [2] [3] [4] Избиште Суботица Госпођинци Каћ Бегеч Нови Сад Нови Кнежевац Падеј Шурјан Бока Неузина Јасеново Ловра Деска Иванда [1]


Синоними:

  1. певац [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 99.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 104.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 19.

Напомене[уреди]