Пређи на садржај

пофа́лити

пофа́лити

пофа́лити (српски, lat. pofáliti)[уреди]

Глагол[уреди]

пофа́лити, {{{вид}}} непрел.

Категорије: трп.


Облици:

  1. по̀фа̄лим се, пофалити [1]

Значења:

  1. Изрећи похвалу коме. [1]
  2. Изрећи о својим поступцима похвалу, подичити се. [1]

Примери:

  1. И ја̑ му пофа̑лим — ле́па, сме̏ђа, висо̏ка. [2] Неузина Јасеново [1]
  2. Сам до̀шла, кума Зо̑ро, да се по̀фа̄лим да ми се ће́рка у̀да̄је за фи̑ног, шко̏лованог мо̀мка, да ће да жи́виду у са̑м це̏нтар у Су̀ботицу и да ће о̑н да до̑ђе су̏тра, па да до̑ђете и ви̑. Бока [1]
  3. Мо̀гӯ се с о̀тим пофа́лити. [3] Чуруг Јаша Томић Шурјан Неузина Иванда [1]
  4. По̀фа̄љен је што је с пајта́шима на̑јвише ра́дио у фа̀брику, па им да́ли са́тове. Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [1]


Изведене речи:

  1. по̀фа̄љен [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 56, 348.
  3. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 152, 227.

Напомене[уреди]