поучица
поучица
поучица (српски, lat. poučica)[уреди]
Именица[уреди]
поучица, ж
Облици:
Примери:
- Што се пода̀ткӣва, то̑ се зо̀ве по̀учица. [2] [3] Башаид [1]
- Повчица ми је од кудељне пређе. [1]
- Гу̀бер — кад је о̀снова од ку̀деље а од ву̏не по̀вчица. Бегеч [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 278.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 532.
- ↑ Рајко Р. Николић, Шајкашка народна ношња. Српске народне ношње у Војводини. Нови Сад (Матица српска), 1953, 57—75, стр. 59.