потпу̏но

потпу̏но

потпу̏но (српски, lat. potpȕno)[уреди]

Прилог[уреди]

потпу̏но, прил.

Примери:

  1. Кад се то̏ [кудеља] о̀сӯши, то̏ о̏нда потпу̏но бу̏де бе́ло. Лаћарак [1]
  2. И кад до́шло ве̏че, ја̏ то ле̑по потпу̏но затво̏рим. [2] Избиште Кумане [1]
  3. И ми̑ њѐга до̏бије̄мо да бу̏де потпу̏но на̏ш. Бешка [1]


Синоними:

  1. сасвим [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 64.

Напомене[уреди]