Пређи на садржај

политу̑р

политу̑р

политу̑р (српски, lat. politȗr)[уреди]

Именица[уреди]

политу̑р, м

Облици:

  1. -у́ра, политур [1]

Значења:

  1. Течност којом се премазују ципеле да би имале сјај. [1]

Примери:

  1. Кад су фини̑је цѝпеле, о̏нак ма̏жемо с политу́ром, би̏деду сја̑јне и ду̏го мо̏жеду да се но̏су ако се чи̏сту ка[д] тре̏ба. Јаша Томић [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене[уреди]