покуњити

покуњити

покуњити (српски, lat. pokunjiti)[уреди]

Глагол[уреди]

покуњити, {{{вид}}} непрел.

Категорије: трп.


Облици:

  1. -у̑њим [1]
  2. по̀кӯњим се [1]

Значења:

  1. Оборити, спустити главу због срама, неуспеха и сл. [1]
  2. Постати снужден, тужан, сневеселити се. Ново Милошево[1]

Примери:

  1. Покуњио нос и отишо. Јасеново [1]


Изведене речи:

  1. се [1]
  2. по̀кӯњен [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене[уреди]