Пређи на садржај

пока́нити

пока́нити

пока́нити (српски, lat. pokániti)[уреди]

Глагол[уреди]

пока́нити, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. поканити, по̀ка̄ним се [1]

Примери:

  1. Иди тамо у собу па покани госте да се не стидиду. [1]
  2. Ни̏ко ме та̏мо ни́је ни пока́нио ни гле́дио, ја̑ сам се пока́нио са̑м. Јаша Томић [1]
  3. Ма̏ло га пока́нио да ѝде бр̏же. [2] Српски Крстур [1]


Изведене речи:

  1. се [1]


Синоними:

  1. понудити [1]
  2. јавити [1]


Референце[уреди]

  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=пока́нити&oldid=233334”