подѝвљати

подѝвљати

подѝвљати (српски, lat. podìvljati)[уреди]

Глагол[уреди]

подѝвљати, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. -ам, подивљати [1]

Значења:

  1. Постати диваљ, необуздан, неукротљив. [1]
  2. Постати неуредан и запуштен. [1]

Примери:

  1. Че̏ле подѝвљају ако не̑ма ма̏тице. [2] Жабаљ [1]
  2. Увек смо ишли мирно Бегејом [чамцем], он никад није подивљо. [1]
  3. Су мислили да ће да се поправи ако га туче отац, а он је још више подивљо. [2] [3] Ченеј Моровић Кукујевци Конак [1]
  4. Откако му је жена умрла, подивљо је и стално је необријан, неочешљан, каван. [3] Ченеј [1]


Синоними:

  1. подивљачити [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  3. 3,0 3,1 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).

Напомене[уреди]