по́лог

по́лог

по́лог (српски, lat. pólog)[уреди]

Именица[уреди]

по́лог, м

Значења:

  1. Жито које је полегло од кише и ветра. [1]

Примери:

  1. По́лог — ко̀кошка нѐ воле да лѐжи на пра́зно гњи́здо, мо̑ра да ѝма по́лог, макар јој мѐтили гла̀вицу лу̏ка. Ђала [1]
  2. Са̏д о̀ве бе̑ле тре̏ба да по̏чну да ми но̏сиду, па сам мѐтула по́лог и на јѐдно и на дру̏го гњи́здо. Јаша Томић [1]
  3. Иди да скупиш јаја, а остави једно за полог. [2] Јасеново Черевић Суботица Турија Равно Село Жабаљ Чуруг Госпођинци Каћ Бегеч Банатско Аранђелово Ново Милошево Бока Иванда [1]
  4. Јел машина не мож полог да савлада. [3] Мокрин Ново Милошево Јасеново Ковин [1]


Синоними:

  1. насад [1]
  2. полег [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 430.

Напомене[уреди]